(НАПОСЛЕДОК ДАЙ РАСТАЯТЬ)
Аутор - Евгеније Капустин
Превод - Анђелко Заблаћански
Све у заборав падне лако.
И као да сам умро,
Благослов тражиш тек онако –
За снег у јесење јутро.
Под прозором твојим заспаћу;
Да чујем како дишеш,
И на бели папир ставићу
Све што сновима ришеш...
Срце у сећања се склопи –
У вечност без граница!
Ипак, на крају, све истопи
Топлина твојих трепавица!